Home » Crna Hronika » Ovaj grad je UBIO SVE SVOJE STANOVNIKE! Govorili su nam da bežimo, ali nismo slušali, izgubila sam CELU PORODICU! (FOTO)

Ovaj grad je UBIO SVE SVOJE STANOVNIKE! Govorili su nam da bežimo, ali nismo slušali, izgubila sam CELU PORODICU! (FOTO)

Broven Djuk izgubila je većinu svoje porodice jer su živeli u Vitenomu, gradu na zapadu Australije koji je nastao u okolini rudnika azbesta. Stotine, a možda i hiljade stanovnika, umrlo je zbog izloženosti azbestu.

Rudnik je zatvoren 1966. godine, ali je grad i dalje zagađen i gotovo pust, navodi BBC.

– Stanovnici su upozoravani, ali nisu shvatali ozbiljno dok ljudi nisu počeli da umiru. Izgubila sam oba roditelja, babe i dede, brata, tri ujaka i četiri rođaka, i to samo od bliže rodbine – ispričala je Djuk koja je jedna od retkih preživelih.

Rođena je 1958. godine na samom severu Zapadne Australije, u malom gradu Vitenom, koji je nastao oko rudnika plavog azbesta. Azbest su prirodna vlakna koja oblažu stene i kamenje. Meštani su vadili rudu iz stena, koju su zatim pakovali i pripremali za transport i izvoz širom sveta.

Azbest je imao široku upotrebu zbog svojih svojstava. Otporan je na vatru, odličan je zvučni izolator, a upotrebljavao se i u vodovodnim cevima. Ukupno je korišćen u preko 18.000 različitih proizvoda. Međutim, ljudi nisu znali koliko može da bude smrtonosan.

– Bilo je mnogo imigranata koji su došli u Australiju posle Drugog svetkog rata. Većina je samo tražila posao, a posla je u Vitenomu bilo. I moj otac je bio jedan od njih, umeo je sve da radi. Vozio je autobus kojim su radnici išli od rudnika do grada, svakog dana. Moja majka i njene sestre su sve upoznale svoje muževe tamo – ispričala je Djuk.

Grad je imao sve elemente normalnog naselja. Ljudi su išli na posao, družili se, upražnjavali socijalne aktivnosti. Ipak, nisu znali u kolikoj se opasnosti nalaze. Vlakna azbesta mogu lako da dopru do pluća, gde izazivaju teška oboljenja. Izloženi lako dobijaju rak, a vlakna im onemogućavaju disanje.

U Vitenomu, azbest se koristio na svakom ćošku, u baštama, na putevima. Deca koja su se igrala na ulici, igrala su se u azbestu. Doktor koji je prvi primetio šta se dešava upozorio je da sve mora da se zatvori, međutim rudnik je bio vrlo profitabilan. Tek 1966. godine je rudnik konačno zatovren, ali ljudi su već umirali.

– Otišli smo kada se otac razboleo. Sada znamo od čega je bolovao. Slično je napadima astme, kada ne može da se diše. Moja majka i brat su umrli od mezoteliome. Užasno je gledati nekoga ko umire od te bolesti. Znam za stotine ljudi iz grada koji su umirali od posledica – ispričala je.

Izvor:BBC

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*
*